Ko je Vučiću dao snagu da se pohvali u regionu? Da li je podijela Kosova planirana terorističkim aktom? Da li je nova vlast Crnu Goru bacila na kolena i da li radi na tome da bude još gore?
Na ova i druga aktuelna pitanja za Federalnu televiziju odgovara Milo Đukanović, bivši predsjednik Crne Gore, u svom prvom intervjuu nakon povlačenja iz politike.
Đukanović kaže da je logično da on ima uticaja na sva dešavanja na Balkanu.
„Putin je u svojoj novoj politici najavio istorijski revizionizam. Da nekako obnovim Hladni rat. Srbija ovo vidi kao priliku da sagleda rezultate nedavne prošlosti u prethodnih 30 godina na Zapadnom Balkanu. Smatram da su geopolitički razlozi i odraz tih razloga u politici regiona doveli do značajnog pogoršanja bezbednosnih i političkih prilika“, ocijenio je Đukanović.
“Svi Srbi u jednoj državi”
Đukanović ističe da su se nacionalisti ponovo probudili i da ideja „srpskog svjeta“ nije ništa drugo do obnovljena ideja projekta „Svi Srbi u jednoj državi“.
„Možda smo se nadali da su nakon Dejtonskog sporazuma ideje velikog državnog nacionalizma zatrpane. Nisu sahranjeni. Danas bi svi trebali ozbiljno da se preispitamo zašto nisu sahranjeni. Uprkos pojedinačnim suđenjima u Hagu, veliko suđenje državnom nacionalizmu nije obavljeno kako treba. U Srbiji nije bilo osude velikog državnog nacionalizma“, rekao je on.
Putin pokušava da demonstrira snagu “ruskog medveda” i to izaziva entuzijazam velikih srpskih nacionalista u regionu, smatra Đukanović.
„Nacionalisti žele da promjene granice, da stvore proširene države koje će biti nacionalno i verski homogene. U tom scenariju nema Bosne i Hercegovine, nema Crne Gore, nema nezavisnog Kosova, nema Sjeverne Makedonije. I vjerujem da se to uvjek može završiti samo na jedan način – da se uvjek završi ratom, zločinom i genocidom, i to je nešto od čega se nadamo da ćemo pobijeći“, rekao je on.
On je naglasio da je na Kosovu pokušano da se otvori „zamrznuti konflikt na Zapadnom Balkanu”.
„Jasno je čija je politika. To je politika Rusije. Ideja tog terorističkog akta na Kosovu bila je da izazove nemire, da dovede do ograničenog sukoba, čiji će konačni rezultat biti određivanje linije razgraničenja između sjevera i ostatka Kosova. Srbija je ovim sukobom želela podijelu Kosova. To je osnovna ideja“, kaže Đukanović.
On kaže da je potrebno utvrditi koja politika je stvorila atmosferu u kojoj je izvršen teroristički akt u Banjskoj.
„Vjerujem da je to bila politika međunarodne zajednice, zapadnih partnera, Stejt departmenta, politika umirivanja prema Srbiji, politika davanja ustupaka Srbiji zbog hvalisanja politikom na Zapadnom Balkanu. Od Rusije se očekivalo da se distancira od Putina, što se nije dogodilo. Očekivalo se da će Srbija prestati da opstruira međunarodno priznanje Kosova. Desilo se da je Srbija iskoristila ustupke. Srbija je, umjesto da pravi svoju unutrašnju politiku, počela da vodi politiku brige o Srbima u regionu, uništavajući tako suverenitet svojih susjeda i pogoršavajući stabilnost regiona“, rekao je Đukanović.
„Vučić se proteže onoliko koliko mu ostane prostora“
Ono što se dogodilo na Kosovu je, kako je rekao, konačni izraz pogrešne međunarodne politike koju su potpisali ovlašćeni predstavnici Stejt departmenta za zapadni Balkan.
On je odgovorio i na pitanje zašto je međunarodna zajednica mekana prema Aleksandru Vučiću.
„Vučić sebi daje prostora koliko mu se daje. Nikada nije krio svoj ideološki profil. On je srpski nacionalista. Ni on nije krio bliskost sa Putinom. Sve ovo bi bilo manje opasno da nije odobreno. iz određenih kalkulativnih motiva, pa i ohrabrenja i opravdanja pred međunarodnom zajednicom od strane međunarodnih zvaničnika, kroz razne forme su pokušavali da se dodvore Vučiću nudeći mu razne institucionalne oblike dominacije u regionu“, rekao je on.
Upitan koliko je opasno to što Dodik radi u Bosni i Hercegovini i da li ima podršku Vučića, on odgovara:
„Ne možemo zanemariti činjenicu da je Vučić autor svega što je moguće u ostvarivanju tih ciljeva. To nikada nećete čuti od njega. Nemojte očekivati da vam kaže da on stoji iza onoga što Dodik radi u BiH. Ne smijemo zaboraviti da je i Dodik sa Vučičem, vrlo blizak Moskvi, tu Moskva ima svoje interese”.
Prema riječima Đukanovića, Srbija je uspjela u Crnoj Gori 30. avgusta 2020. godine, a vi i dalje imate dve vlade, koje su sve samo ne Vlada Crne Gore.
„Nema suštinske brige za interese Crne Gore. Druga vlada je takođe isporučila osnovni ugovor KOS-a, crnogorski identitet, istoriju… i sada, kroz rezultate ispolitizovanog popisa, pokušava da podari crnogorsku budućnost, sa jasnom idejom da poveća statistički izraz srpske zajednice da uradi vladina struja koja je već u dobrom dogovoru sa Beogradom. Crna Gora treba da postane prvi dodatni dio ‘srpskog svijeta’. Sa BiH neće biti lako. Dejtonska BiH je dijete međunarodne zajednice. Neće biti lako osvojiti ni sjever Kosova“, ocijenio je on.