Kosovo, Crna Gora i entitet Republika Srpska u Bosni i Hercegovini ostali su van grantova koje je Evropska unija odobrila za projekte u okviru Okvira za investicije na Zapadnom Balkanu. Investicioni okvir za zapadni Balkan je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija i donatora, usmjerena na društveno-ekonomski razvoj i evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Ukupna vrednost okvira je 2,1 milijardu evra. Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina, odnosno Bosansko-hrvatska Federacija, imale su koristi od ovih investicija. Kosovo nije imalo koristi od grantova evropskog bloka, pošto je EU krajem juna uvela kaznene mere Prištini zbog neispunjavanja zahteva Brisela za produženje situacije na sjeveru Kosova. Među kaznenim mjerama je i suspenzija svih finansijskih programa EU. Kosovo ima koristi od ovog mehanizma od 2009. Do 2021. ovaj okvir je podržao 30 projekata na Kosovu u vrijednosti od 1,8 milijardi evra. Projekti obuhvataju izgradnju puteva, sanaciju železnice, sistem centralnog grejanja i unapređenje kanalizacionog sistema. Za godine 2023-2030, u okviru ove mehanizacije, planirani su i drugi projekti na Kosovu, kao što su: autoput Priština-Niš, železnička pruga Beograd-Priština, solarno grejanje za Prištinu, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za Prištinu itd. U februaru ove godine, Vlada Kosova je saopštila da je aplicirala i za dva investiciona granta i četiri granta za tehničku pomoć u okviru Investicionog okvira, ali nije precizirala više o njima. Crna Gora sa „neprikladnim“ projektima Ni Crna Gora nije imala koristi od grantova bloka, jer su projekti koje je predstavila Podgorica Evropska komisija ocijenila kao "preuranjene i neprikladne". „Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblasti energetike, životne sredine i transporta koji su ocijenjeni Investicionim okvirom za Zapadni Balkan kao preuranjeni za finansiranje ili nepodesni za finansiranje“, potvrdila je portparolka EK Ana Pisonero u pisanom odgovoru za medije. Ona je dodala da se nada da će Podgorica nastaviti sa pripremom i sazrijevanjem ovih investicionih prijedloga za njihovo serijsko predstavljanje na novim pozivima u okviru Okvira za investicije na Zapadnom Balkanu. Pisonero je takođe potvrdio da Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći, vrijedna 3,5 miliona eura, u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike. EK je 30. juna objavila odobrenje 14 velikih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. Srpski entitet ne dobija nikakav grant Odobrena su i bespovratna sredstva u vrijednosti od 303 miliona eura za infrastrukturne projekte u Bosni i Hercegovini. Međutim, svi grantovi će biti usmjereni na bosansko-hrvatsku Federaciju, a ne na entitet Republike Srpske. Grantovi, deo investicionog paketa EU od 2,1 milijardu dolara za zapadni Balkan, pomoći će nekoliko projekata, uključujući izgradnju dve deonice panevropskog autoputa koji povezuje Budimpeštu sa hrvatskom lukom Ploče. Ostali projekti u BiH, koji će biti podržani ovim grantovima, odnose se na poboljšanje vodosnabdijevanja u Sarajevu i rehabilitaciju akumulacijskih pumpi u hidroelektrani na jugu zemlje. Evropska unija upozorila je predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da prestane sa secesionističkom retorikom i pokretima koji potkopavaju državu Bosnu. Delegacija EU u Bosni i Hercegovini nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa zašto projekti u Republici Srpskoj nisu podržani. Odobrena sredstva su više od polovine od 528 miliona evra koliko je odobreno regionu u vidu grantova iz pretpristupnih instrumenata (IPA), uz neke doprinose blok država i Norveške, ali i zajmove međunarodnih finansijske institucije.
