Evropa će učiniti još jedan veliki korak ka prekidu energetskih veza sa Rusijom, zabranom uvoza dizel goriva i drugih proizvoda iz ruske sirove nafte.
Zabrana EU stupa na snagu 5. februara, nakon embarga na ugalj i većinu nafte iz Rusije.
Ovim akcijama blok 27 zemalja pokušava da ograniči finansiranje ruskog rata u Ukrajini, koji ulazi u drugu godinu.
Ali nova zabrana nosi i rizike: cijene dizela su porasle od početka rata 24. februara prošle godine i mogle bi ponovo da porastu.
“Ostavljamo novac na putu za pružanje naših usluga”, kaže Hans-Dieter Sedelmeier iz njemačke autobuske i putničke kompanije Rast Reisen.
Većina stvari koje ljudi kupuju ili jedu se u nekom trenutku transportuju kamionima, koji uglavnom rade na dizel. Na ovom energentu rade i poljoprivredne mašine, gradski autobusi i industrijska oprema.
Hoće li embargo povećati cijene dizela?
Zavisi. Dizel se, kao i sirova nafta, prodaje širom svjeta, a Evropa može tražiti nove izvore, kao što su SAD, Indija ili zemlje na Bliskom istoku. Ako se to dogodi, uticaj na cijene može biti privremen i skroman.
Evropa je već skoro prepolovila uvoz ruske nafte – sa 50% predratnog ukupnog na 27%. Američki dobavljači povećali su isporuke do rekordnih nivoa – sa 34.000 barela dnevno početkom 2022. na 237.000 barela dnevno u januaru ove godine, pokazuju podaci S&P Global.
Evropski komesar za energetiku Kadri Simson kaže da su tržišta imala vrijemena da se prilagode otkako je zabrana objavljena u junu.
Čini se da su Evropljani takođe nabavili ruski dizel prije roka, pošto je uvoz porastao prošlog mjeseca.
Međutim, postoji jedan faktor koji komplikuje: Grupa sedam velikih demokratskih zemalja raspravlja o postavljanju gornje granice cijene za ruski dizel koji ide u druge zemlje, baš kao što je to učinio za rusku sirovu naftu.
Ideja je da se ruska nafta zadrži na svjetskim tržištima, ali da se prihodi Moskve smanje.
Ako gornja granica cijena funkcioniše kako piše, globalni tokovi nafte moraju da se reorganizuju: Evropa da pronađe nove dobavljače i Rusija da pronađe nove kupce.
Ali teško je rijeći kako će funkcionisati gornja granica cijena i da li će Rusija uzvratiti zaustavljanjem isporuka.
„Kada je ruski izvoz ograničen, iz bilo kog razloga, to svakako izaziva probleme u cijelom ovom procesu restrukturiranja“, kaže Hedi Grati, šef istraživanja goriva i rafiniranja za Evropu u S&P Global Commoditi Insights.
„Evropa bi se takmičila sa drugim velikim uvoznicima i to bi izvršilo pritisak na povećanje cijena“, dodaje on.
Ako gornja granica cijena ne bude zatvorena za velike količine ruskog dizela, moglo bi doći do „kratkotrajnog povećanja“ cijena dok se tržišta ne prilagode. Ovo, pošto bi tankeri putovali duže od SAD, Bliskog istoka ili Indije do Evrope nego iz ruskih luka u Baltičkom moru.
Kasnije ove godine očekuje se da će novi kapaciteti za preradu nafte početi u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, a u Omanu od 2024. To bi „moglo da ublaži pritisak zbog ovog razvoda sa Rusijom“, kaže Grati.
Šta se može postići sa gornjom cijenom?
Nada je da će se preokrenuti efekat gornje granice cijene nafte, koja je zabranila zapadnim kompanijama koje u velikoj mjeri kontrolišu transportne usluge da primaju rusku naftu po cijenama iznad 60 dolara po barelu.
Rusija kaže da neće prodavati naftu zemljama koje poštuju gornju granicu cijena, ali ta gornja granica i opadajuća potražnja usled globalnog ekonomskog usporavanja znači da kupci u Kini, Indiji i drugde mogu da kupuju rusku naftu po sniženim cijenama, velikim, čime se smanjuje prihodi.
Podstaknuta višim cijenama sirove nafte, cijena dizela je prošle nedelje porasla na više od 1.000 dolara po toni, sa 800 dolara po toni početkom decembra.
Dizel košta više od 40 dolara po barelu u poređenju sa sirovom naftom koja se koristi za njegovu proizvodnju.
Šta se dešava ako dizel poskupi?
Cijene goriva su bile jedan od glavnih faktora koji podstiču inflaciju u Evropi, smanjujući kupovnu moć potrošača i usporavajući privredu.
Cijene nafte na pumpama su tokom godine varirale od 1,66 evra po litru do 2,14 evra po litru.
„Ovo je ogroman porast“, kaže Kristofer Šuldes, čija porodica već tri generacije vodi njemačku transportnu kompaniju Schuldes Spedition.
Kompanija ima 27 dizel kamiona i 50 zaposlenih u gradu Alsbah-Haehnllajn, koji se nalazi između Frankfurta i Hajdelberga u jugozapadnoj Njemačkoj.
Smanjio je troškove goriva tako što je kamione opremio efikasnim motorima i osigurao da odlaze potpuno natovareni.
„Mi smo to uradili davno, mnogo prije nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu“, kaže Šuldes. Nema više prostora za optimizam“, kaže on.
Da bi ublažila dodatne troškove nafte, kompanija je uložila napore da pregovara o još višim cijenama sa kupcima koji imaju dugoročne ugovore. Neki su pristali, neki nisu. Čak i ako ugovor dozvoljava povećanje cijena sa troškovima nafte, primjena ovog povećanja se odlaže za dva mjeseca.