Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džef Hovenije kaže da se odnosi Kosova i njegovog glavnog saveznika suočavaju sa nesuglasicama oko političkih odluka aktuelne kosovske vlade i nepoštovanjem saveta američke vlade u odnosu na srpsku. zajednice na Kosovu. Ambasador Hovenier u intervjuu za Glas Amerike kaže da razlike između SAD i Vlade premijera Aljbina Kurtija nemaju veze sa pravnom stranom akcija, već sa njihovim duhom i konkretnim poslijedicama po srpsku zajednicu. .
On je rekao da razlike između SAD i Kosova nemaju veze sa pravnom stranom postupanja Vlade Kosova, već s duhom tih postupaka i njihovim poslijedicama po srpsku zajednicu u zemlji.
Vlada Kosova donijela je 5. juna odluku da završi eksproprijaciju preko 100 parcela u opštinama sa srpskom većinom na sjeveru zemlje, što je izazvalo kritike zemalja Kvinte, Evropske unije i OEBS-a.
Hovenijer je rekao da Kurtijeva vlada nije uzela u obzir savjet SAD po tom pitanju i ponovio da ne misli da su ispunjeni svi zakonski kriterijumi za eksproprijaciju te zemlje.
“Izrazili smo zabrinutost oko pristupa vlade lokalnoj zajednici, i izrazili smo razočaranje što naš savjet nije poslušan. I u tome je poenta našeg saopštenja – nadamo se da će vlada pokazati veću osjetljivost prema zajednici, da osigura da nema otvorenih pravnih pitanja pre eksproprijacije”, rekao je Hovenijer.
On je rekao da isto važi i za odluku Centralne banke Kosova da od februara ove godine zabrani korišćenje dinara za gotovinsko plaćanje, navodeći da zakonitost te odluke SAD nikada nisu sporile, ali da je sporan način na koji je to implementirano.
“Prvo, rok je bio jako kratak. Kada je Evropa prešla na evro, ljudi su imali godinu dana da se pripreme. U ovom slučaju, znamo da ima ljudi na Kosovu koji zavise od penzija ili socijalnih davanja, i urađeno je na način koji nije uzeo u obzir njihove interese”, rekao je američki ambasador.
Hovenijer je rekao da SAD žele da budu “najsnažnija podrška vladi Kosova”, ali da bi se to desilo, moraju se preduzeti postupci koje odgovaraju na zabrinutost saveznika.
On je rekao da su zahtevi koje SAD postavljaju Kosovu da ispuni obaveze iz Osnovnog sporazuma “u korist Kosova, pomažu državi da bude efikasnija i odgovornija na brige dela svojih građana”. .
Kosovo i Srbija su 27. februara 2023. godine u Briselu postigli Osnovni sporazum, dok je 18. marta u Ohridu postignut dogovor o Aneksu implementacije sporazuma.
Sporazumom od 11 članova, između ostalog, predviđen je nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu i međusobno priznavanje državnih simbola, a od Prištine i Beograda se traži da sprovode i sve prethodne dogovore postignute tokom dijaloga.
Brisel je kritikovao obe strane zbog nesprovođenja sporazuma.
Kosovo je pod pritiskom međunarodnih partnera da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, dogovorenu sa Srbijom još 2013. godine, kao i da suspenduje uredbu Centralne banke Kosova o dinaru.
Kosovo nije uspijelo u nastojanju da uđe u Savjet Evrope u maju, uglavnom zbog Zajednice.
Prošla je dve od tri faze neophodne za prijem u Savjet Evrope, vodeću evropsku organizaciju u oblasti ljudskih prava.
Ali, u trećem koraku – odobravanju članstva u Komitetu ministara – Kosovo uopšte nije uvršteno na dnevni red, jer nije preduzelo dovoljno koraka ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.