U Prištini je jutros održana još jedna sednica skupštine, sazvana kako bi se razmatrala tri sporazuma iz Berlinskog procesa, među kojima i onaj o slobodnom kretanju, samo sa ličnim kartama, građana Kosova i Bosne i Hercegovine, koji je u međuvremenu ratifikovan. Sjednici je prisustvovao i premijer, Aljbin Kurti, pa su opozicioni poslanici iskoristili priliku da ga, u izjavama van dnevnog reda, pitaju i posavjetuju o predstojećem sastanku sa srpskim predsjednikom u Briselu. I dok ga jedni kritikuju što je potpuno svoj fokus okrenuo na dijalog sa Beogradom i tako zapustio građane koji odlaze sa Kosova, drugi traže još jednu debatu pred njegov odlazak u ponedeljak. Savjetuju ga da u ponedeljak zatvori sporazum sa Srbijom, kritikujući ga ponovo danas, da u evropskom prijedlogu nije naznačeno uzajamno priznanje.
Da svoj fokus premijer Kosova treba da vrati na život samih građana, koji u velikom broju odlaze sa Kosova, poručio je danas šef poslaničke grupe PDK, Abeljard Tahiri.
Kaže da su brojke o odlasku građana, pretežno mladih sa Kosova – zastrašujuće, te da one pokazuju da nešto unutar vlade nije kako treba.
Stoga, kaže da Kurtiju mora da se stavi do znanja da, osim dijaloga, ima i drugih pitanja kojima mora dati značaj.
„Tokom 2021. godine otišlo je 42 hiljade građana, dok je 2022. godine samo 42 hiljade građana dobilo radne vize. Juče smo čitali i zastrašujuće brojke studenata koji napuštaju našu zemlju. Svaki dan čitamo vesti o odlasku lekara. Troškovi života na Kosovu postali su neprihvatljivi u poslednje dve godine. Ove brojke su pokazatelji da nešto nije u redu sa našom državom i načinom na koji Vlada radi“.
Naročito mu je „skandalozna“ navodna izjava kosovskog premijera za jedan francuski magazin: „U kojoj kaže da jedni odlaze, a drugi će se vratiti“.
„Ne možemo tako neodgovorno govoriti pred ovim alarmantnim brojkama“, istakao je Tahiri.
Hoti traži još jednu debatu pred Brisel
Sa druge strane, poslanik LDK Avdulah Hoti, danas je želeo da priča upravo o dijalogu. Štaviše, zatražio je debatu pred odlazak kosovskog premijera u Brisel dolazećeg ponedeljka.
„U ponedeljak je sastanak u Briselu i moramo da znamo o čemu će se tamo razgovarati. Imamo pitanja. Smatram da je ustavna obaveza da obavjestite Skupštinu i smatram da bi trebalo da bude rasprava pre sastanka u ponedeljak”, istakao je ovaj poslanik.
Haradinaj: Kosovo treba u ponedeljak da završi sporazum sa Srbijom
Lider AAK, Ramuš Haradinaj i danas je ostao pri svom stavu, da je, po njegovom mišljenju, evropski predlog nešto što bi za Kosovo bilo dobro. Smatra da, pre svega, prihvatanje tog plana može da predstavlja bolju bezbijednost na Kosovu.
„Postizanjem sporazuma sa Srbijom, može pomoći globalnoj koaliciji u borbi protiv Rusije, koja jedina nije srećna zbog tog sporazuma“, kaže Haradinaj.
Ono što Kosovo u tom slučaju može da uradi u ponedeljak u Briselu, savjetuje on, jeste da ga završi.
„Jedina zemlja na svjetu koja nije srećna zbog kosovsko-srpskog sporazuma je Rusija. Kako Kosovo može da postupi – može da završi sporazum u ponedeljak. Ne samo da daje pozitivne signale, već i da završi sporazum“, rekao je on.
„Vlada treba da traži od Amerike i Evrope finansijsku pomoć i investicije za dalje sprovođenje zakona i reda i ekonomskog razvoja na Sjeveru Kosova. Mislim da je pravi trenutak da vlada zatraži od EU pomoć oko budžeta i finansija za buduće troškove sjevera“, kaže ovaj poslanik.
Kurti: Držim se principa povjerljivosti razgovora; Prijedlog nije proizvod zahtijeva dvije strane
Kurti im je i danas poručio da on mora da se drži principa koji su zatražili evropski posrednici, a to je povjerljivost razgovora. Zato je, kaže, deo sadržaja plana podijelio sa opozicijom, ali ne u Skupštini.
Poručio je prijedlog zapravo nije proizvod pregovora: „Jer je 18. avgusta prošle godine otvorena tema opšteg okvira sporazuma, ali nije bilo sastanaka na tu temu, jer druga strana nije bila ni zainteresovana ni spremna za to“.
Kaže da je tri nedijelje nakon toga stigao prijedlog, oko kog se nije pregovaralo i u kom strane nisu mogle da traže šta će u njemu biti uvršteno.
„Dakle, nije da smo mi pregovarali i da je prijedlog donesen. Prijedlog se mnogo više odnosi na istoriju, više nego na deceniju Briselskog dijaloga. A nije čak ni proizvod uključivanja pregovaračkih zahtijeva strana. Nije da sam ja nešto tražio i to je bilo uvršteno u taj prijedlog ili u drugu stranu“.
Naznačio je da su ga osmislili, prije svega, savenici Kosova i to kao paket koji će „unaprijediti njihovo članstvo u međunarodni sistem, ali i koji sadrži faktičko priznanje, a sve to na osnovu povelje UN“.
Ničeg posebnog što se odnosi na SPC nema u klauzuli o formalizaciji njenog statusa, koja je deo evropskog predloga
Dodatno pitanje za njega imala je poslanica PDK, Arijana Musliu Šoši, a ticalo se statusa Srpske pravoslavne crkve. Ona želi da zna da li je taj status posebna tačka u francusko-njemačkom planu.
Kurti je odgovorio da u prijedlogu nema ničeg posebno istorijski pogrešnog i da ga ima, izjavio je da ga nikada neće prihvatiti.
„Prijedlog sporazuma sadrži klauzulu o formalizaciji statusa Srpske pravoslavne crkve. Formalizacija ne znači pregovore o njenom statusu niti diskusiju o posebnim pravima. Formalizacija se odnosi na priznavanje Srpske pravoslavne crkve kao vjerskog pravnog lica, odnosno federalne zajednice u unutrašnjem zakonodavstvu Republike Kosovo“, odgovorio joj je Kurti.
Kaže da to ne znači „ništa posebno“, već ispunjavanje obaveze Kosova prema svim zajednicama ili vjerskim zajednicama u pogledu prava i sloboda priznatih Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.
„Formalizovanje statusa Pravoslavne Crkve će se učiniti, i sada je već učinjeno, kroz njeno priznavanje kao jedne od vjerskih zajednica na Kosovu u relevantnom zakonu. Garantujem vam da na ništa posebno, privilegovano ili istorijski kontroverzno što ima veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom nikada ne bi pristao da bude uključeno u ovakav sporazum”, kazao joj je Kurti.
Čitaku: Kurti će u ponedeljak potpisati sporazum o ZSO
A dok se u skupštinskoj sali održavala ova sjednica, na svom Fejsbuku se oglasila potpredsjednica PDK, Vljora Čitaku, uz poruku da će kosovski premijer u ponedeljak u Briselu potpisati sporazum o Zajednici srpskih opština.
„Premijer Kurti je uspeo da dijalog Kosova i Srbije od političkog dogovora pretvori u bezbijednosni problem. Premijer Kurti će u ponedeljak potpisati sporazum o prekidu vatre, a ne konačni sporazum, uz obostrano priznanje u centru“, napisala je ona.
Smatra da će tako Kurti u ponedeljak „potpisati svoje obećanje da će nastaviti dijalog još jednu deceniju“, te da će osim Zajednice potpisati obećanje o davanju političkog statusa Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
„U ponedeljak će premijer Kurti potpisati Udruženje, odnosno Zajednicu. Potpisaće obećanje o davanju političkog statusa Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Toliko o genijalnosti glavnog pregovarača Kurtija“, navela je Čitaku.