Korisnici socijalnih usluga iz Prizrena, Župe, Goraždevca i Peći kažu da su kriterijumi za dobijanje ovakve vrste pomoći veoma rigorozni i ukazuju na propuste u regulativama i tretmanu osoblja. Iz kosovskih centrara za socijalni rad u Prizrenu i Peći kažu da je kvalitet usluga poboljšan i da se rigorozni uslovi moraju poštovati.
U selima Župe gdije pretežno živi Bošnjačka zajednica retki su korisnici socijalne pomoći. Stanovništvo se pretežno bavi ekstenzivnom poljoprivredom a najčešće su građevinari, te koriste samo neki vid pomoći kad se teško povrede na radu.
Građevinski radnik R.A. iz Gornjeg Ljubinja doživeo je 2014.godine nesreću. Dok je radio na betoniranju ploče na jednoj stambenoj zgradi slomio je butnu kost. I pored niza operacija on ni danas nije stao na svoje noge.
“Kad sam doživeo nesreću smatrao sam da će lekari obaviti svoj posao savjesno i da ću stati na svoje noge. Međutim ni do danas nemogu da se krećem iako sam imao šest operacija. Socijalnu pomoć nisam primao, samo neku privremenu pomoć kao invalidsku penziju u visini od 100 evra“, kaže R.A u izjavi za Radio Astru.
Invalidska penzija od 100 evra za njega je veoma važna jer nemože da opstane, međutim R.A kaže da je procedura zaista veoma zahtijevna i stalno privremena.
„Svake godine obnavljam dokumenta i izlazim pred komisijom, pa mi komisija daje privremeno riješenje. Od institucija čovek ne može mnogo da očekuje jer imaju svoje kriterijume, ali tu su ljudi dobre volje pa mi svi pomažu da opstanem imajući u vidu da sam ja porodičan čovek i živim sa ženom i dve ćerke. Stambeno sam bio od ranije obezbeđen‘‘, rekao je R.A i ističe da se čak i kuće za socijalne kategorije u Župi uglavnom grade akcijama raznih fondacija i donacija iz inostranstva.
U Centru za socijalni rad u Prizrenu sa druge strane tvrde da su po pitanju socijalnih službi institucije na Kosovu znatno napredovale. Baškim Rakaj iz ovog centra za TV Prizreni kaže da je uzrok problema nešto sasvim drugo.
“Smatram da su službe na Kosovu dobro napredovale, ali problem leži u poteškoćama osoblja u pružanju socijalnih usluga. Osnovni problem u realizaciji kvalitetnih usluga je tretman socijalnih radnika, tretman kao državnih službenika, što znači da ne omogućava stručno formiranje organa starateljstva sastavljenog od različitih stručnjaka koji pomažu pružanje socijalnih usluga. Drugi uzrok je nedostatak stručnog kadra i nepopunjavanje upražnjenih mesta”, kaže Rakaj za TV Prizreni.
Sa druge strane građani Prizrena nisu prezadovoljni uslugama Centra za socijalni rad. Skok cijena za životne potrepštine i štrajk radnika opštinskih službi za korisnika socijalne pomoći R.K iz Prizrena glavni su problem.
“Već nekoliko godina za redom dobijam usluge Centra za socijalni rad u Prizrenu, nisam prezadovoljan uslugama. Kao osoba sa posebnim potrebama, često moram da posjećujem kancelarije ove ustanove. Sredstva koja se izdvajaju za ovu kategoriju su nedovoljna, posebno u ovom dvogodišnjem periodu kada smo teško prošli pandemiju. Sada se suočavamo sa visokim cijenama mnogih osnovnih proizvoda, dolazimo ovde da vidimo obavještenje, štrajkujemo! Šta drugo da kažem, osim da se nadamo se da će naredna godina biti bolja”, rekao je R.K za TV Prizreni.
Iz organizacija civilnog društva poručuju da prostora za unapređenje kvaliteta Socijalnih usluga uvek ima. Saša Petrović iz NVO Centra za prava manjinskih zajednica, kao primjer navodi to što srpska zajednica u Peći, na primjer, nije dovoljno informisana o procedurama ali da se ta neinformisanost ne odnosi samo na Centre za socijalni rad.
“Naravno tu su i druge službe opštinske strukture ali i službe, kao što je nacionalna služba za zapošljavanje i neke institucije na centralnom nivou koje po mom mišljenju treba bolje da saradjuju i koordinišu. Ali i u tom pogledu stanovništvo srpske zajednice nije dovoljno informisano recimo o programima koje nudi nacionalna služba za zapošljavanje. Po mom mišljenju može dosta toga da se uradi u saradnji sa stranim i lokalnim donatorima i institucijama. Da se zaista vidi koje su to ugrožene ciljne grupe da se izradi jedna jasna socijalna karta, da se utvrde prioriteti odnosno da se razmotre mogućnosti“, kaže Petrović za Radio Goraždevac.
Petrović spas vidi u smanjenju broja socijalnih slučajeva kroz osnaživanje pojednih sektora privrede i angažovanja mladih ljudi uz podsticaj stažiranja u javnom i privatnom sektoru.
„Dosta toga može da se primeni od nekih modela na zapadu Evrope gdije socijalna služba radi na tome da se ljudi koji su sposobni radno prekvalifikuju ili da se dodatno obuče za neki posao, zanat ili rad koji bi mogli da obavljaju. Potrebno je da se napravi saradnja i sa privatnim sektorom gdije bi ljudi iz srpske zajednice mogli slobodno da ponude i plasiraju svoje proizvode na tržištu kao i članovi albanske zajednice. Znači dosta toga još može da se odradi samo je potrebna dobra volja i malo da se uloži veći napor od strane svih institucija“ kaže Petrović.
Službenik Centra za socijalni rad u Goraždevcu Bogoljub Portić kaže da su kriterijumi sa dobijanje socijalne pomoći zaista rigorozni ali da se moraju poštovati.
Kriterijumi su mnogo rigorozni vrlo je teško da se dobije socijalna pomoć s obzirom da su kriterijumi takvi kakvi jesu. U suštini nedostaci su u kriterijumima ne smete da imate više od 50 ari zemlje, ne smete da imate nikakva primanja. Trebalo bi da se ti kriterijumi malo ublaže ali to ne zavisi od nas“, rekao je Bogoljub Portić za Radio Goraždevac.
Direktorka Centra za socijalni rad u Peći Drita Kukaj kazala je za Radio Peja da se ova institucija u skladu sa mogućnostima koje ima trudi da pomogne svim socijalnim kategorijama.
„Ono što mogu reći za centar za socijalnu pomoć za radnike da se trude da tretiraju ove kategorije zato što su osetljive kategorije“, izjavila je Kukaj.
U sklopu Centra za socijalni rad postoje dve vrste usluga: Usluga socijalne pomoći i socijalne asistencije u sklopu koje korisnici dobijaju novčanu socijalnu pomoć u koliko nemaju nikakva primanja; U sklopu druge vrste usluga postoji tretman porodice, odraslih, starih i djece.