Albanija bi trebalo da ima aktivniju ulogu u podršci Kosovu u dijalogu sa Srbijom, kažu poznavaoci političkih dešavanja u Tirani.
Prema njihovim riječima, intenziviranjem dijaloga Kosovo-Srbija i razgovorima o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom, Albanija bi trebalo da bude više posvećena lobiranju među međunarodnim saveznicima da Zajednica bude u ustavnim okvirima Kosova. .
Politički analitičar u Albaniji Ljutfi Derviši kaže za KosovaPres da Albanija ima delikatan stav u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije, upravo zbog bliskosti premijera Edija Rame sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Previše je rijeći da Albanija treba da bude uz Kosovo. Nažalost, ovo je potkopano kao izreka, ako samo za primjer uzmu Otvoreni Balkan. Albanija već ima delikatan međunarodni položaj, jer se premijer u ovom procesu približio predsjedniku Srbije nego premijeru Kosova.
Ali, shodno tome, intenziviranje dijaloga, sastanaka, zajedničkih vladinih sastanaka trebalo bi da dovede do konkretnih proizvoda. Trebalo bi manje da se priča, a više da se radi na integraciji dvije ekonomije“, kaže on.
U međuvremenu, drugi analitičar u Albaniji, Ben Andoni, kaže da u Albaniji postoji neka vrsta ravnodušnosti prema Kosovu, iako je premijer Rama zadržao dobre pozicije za Kosovo u Evropskom parlamentu i Savjetu Evrope.
„U Tirani postoji neka vrsta ravnodušnosti prema Kosovu i gospodin Rama je u određenim momentima zaista zauzeo dobar stav za Kosovo, kao u Evropskom parlamentu ili drugim zemljama, ali u Tirani još uvek postoji neka vrsta ravnodušnosti u vezi sa Kosovo, što možete, takođe se tretira kao dobra stvar, pošto je Kosovo ipak nezavisno i oni se probijaju.
S druge strane, ovaj dio vas brine, imamo sedam-osam zajedničkih sastanaka, gde su proizveli beskonačne materijale, ali ne vidite intenziviranje rada za zajedničko tržište“, navodi Andoni.
S druge strane, Derviši kaže da bi međunarodna zajednica trebalo da izvrši veći pritisak na Srbiju da primeni osnovni sporazum Kosova i Srbije i njegov aneks.
On je pozvao kosovske institucije da predstave nacrt Zajednice, koji bi bio u skladu sa Ustavom Kosova.
„Dobro je što Kosovo treba da iznese svoj nacrt i da sve bude u skladu sa Ustavom. Ali postoji istorija koja se vuče, nezavisno Kosovo je realnost koja datira još od kraja prošlog veka. Ono što Kosovo traži u ovom procesu je jasno, priznanje. A šta Srbija hoće nije sasvim jasno, jer uvjek želi da ima ekser na Kosovu koji može da iskoristi za svoje interese“, naglašava Derviši. Kosovo i Srbija su osnovni sporazum potpisali 27. februara u Briselu, a aneks za njegovu implementaciju 18. marta u Ohridu, Sjeverna Makedonija. Uprkos nekoliko kasnijih sastanaka dijaloga na visokom nivou, kao i glavnih pregovarača, sporazum se još uvjek ne sprovodi.