Tokom 2022. godine pronađeno je 17 posmrtnih ostataka, a preko 70 uzoraka je poslato u Hag kako bi se dobila analiza DNK, saopštili su predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Kosova juče u Prištini na predstavljanju godišnjeg izvještaja. Tenzije na Sjeveru, prema njihovim rijkečima, utiču na održavanje sastanka predstavnika Beograda i Prištine, pa je susret koji je bio planiran za 12. decembar odložen. Prisustvo Veljka Odalovića u Komisiji Vlade Srbije blokira ovaj proces, ocijenio je Andin Hoti.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Kosova Andin Hoti je kazao da to telo „ne radi koliko treba“, ali da radi „u skladu sa mogućnostima“.
Hoti: Pitanje nestalih nastavlja da se politizuje
„Prošle su 23 godine i više nema opravdanja. Pitanje nestalih nastavlja da se politizuje, smatram da se ne tretira kao humanitarno iako je, možda, najosetljivije pitanje u Republici Kosovo“, rekao je on na predstavaljanju Godišnjeg izvještaja o radu prištinske Komisije za nestala lica.
Dodao je i da Komisija nije jedina koja se bavi sudbinom nestalih lica već da blisko sarađuje sa sudskom medicinom i Kosovskom policijom.
„Tokom 2022. godine istražene su 24 lokacije. Preko 2.700 lokacija je prekopano na teritoriji Kosova i ne znam da li ima neka lokacija koja se može istražiti, zato što su na svaka četiri kvadratna kilometra prekopane grobnice“, kazao je on.
Kada su u pitanju lokacije u Srbiji, Hoti je naveo da su u Rudnici radili pet godina, isto toliko i u Kiževku gde su pronađeni posmrtni ostaci devet osoba.
„Timovi koji su bili tamo namerno su upućeni na neke bliže koordinate, a ne na tačne lokacije. Na lokaciji u Štavalju smo tražili nove satelitske snimke. Nadam se da ćemo naredne godine nastaviti da istražujemo i druge lokacije koje su nam sugerisane od strane EULEX-a. Istražene su i druge lokacije na teritoriji Srbije: Raška, Novi Pazar, Surdulica. Eksperti ocijenjuju da iskopavanje nije završeno na teritoriji Batajnice, Perućca i Petrovog sela gdije je pronađeno preko 900 nestalih osoba. Mislimo da tu može biti još nestalih lica“, rekao je Hoti.
„Ne održavaju se sastanci Radnih grupa, Odalović osumnjičen za ratne zločine“
On je kazao i da je održano više od 17 sastanaka između delegacija Kosova i Srbije, kao i sastanci sa kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
„Sastanci koji se ne održavaju su sastanci Radnih grupa, mene i gospodina Odalovića. Srbija već godinu i po dana nije preuzela dužnost, ne samo da razriješi, već i da istraži gospodina Odalovića u pogledu sumnji koje je plasirao premijer Kosova Aljbin Kurti da je Odalović osumnjičen za ratne zločine na Kosovu. Smatramo da on nije adekvatan da bude moj sagovornik, da neće dati informacije o zločinima koje je mogao da izvrši on sam, direktno ili indirektno“, naveo je Hoti.
On je napomenuo da je sačinjena baza koja sadrži podatke o 1.600 nestalih lica u bivšoj Jugoslaviji i da se u njoj nalaze podaci u vezi sa pretragama na teritoriji Kosova.
Gara: Pristup srpske strane zabrinjavajući
Načelnik Sektora za istraživanje ratnih zločina pri Kosovskoj policiji Avni Vrajoli je potvrdio Hotijeve navode da su tokom ove godine na Kosovu pretražene 24 lokacije.
„Otkriveni su posmrtni ostaci 17 lica koja su u procesu identifikacije. Nema regiona na čitavoj Republici Kosovo koji nije istražen“, zaključio je on.
Kuštrim Gara iz Komisije za nestala lica Vlade Kosova je ocijenio da je „srpska strana nespremna da sarađuje po pitanju nestalih lica“.
„Nedostatak spremnosti podrazumijeva da ne daju podatke iz arhiva bivše Jugoslavije, vojske i policije. I pored ovog izazova, mi se ne predajemo. Zbrinjavajući je pristup srpske strane lokacijama na kojima su izvršena iskopavanja. Lokacija u Štavlju ostaje nedovršena za naše institucije“, kazao je Gara.
On je dodao da je upućen nalog za pretragu lokacije Matičane na Kosovu.
„Sigurno ćemo se, tokom naredne godine, četvrti put vratiti na ovu lokaciju. Na osnovu podataka koje imamo od međunarodnih partnera i Crvenog Krsta, došli smo do zaključka da se tu nalaze još dvije žrtve rata“, kazao je Gara.
Sporna terminologija i sporni zakoni
Andin Hoti je podsjetio i na sporazum koji je trebalo da bude potpisan u Briselu u vezi sa kidnapovanima i nestalima. Dvije strane nisu se složile oko termina „nasilno nestali“.
„Održano je osam sastanaka na tu temu. Tražili smo dostojanstveno tretiranje onoga što se desilo na Kosovu, tražili smo da se doda termin ’nasilno nestala lica’. Srpska strana je to odbila, ne vidim razlog. To je jedini termin u međunarodnoj konvenciji UN koji tačno opisuje šta podrazumeva nasilno nestalo lice i mislimo da će imati pravni i obavezujući efekat za obe strane“, kazao je Hoti.
On je naveo i da bi slijedeći radni sastanak podgrupa Radnih grupa za nestala lica trebalo da bude održan u februaru 2023, a biće razgovarano o revitalizaciji mrtvačnice u Prištini u kojoj se, prema njegovim riječima, nalaze tela više od 350 osoba.
Predsjednik kosovske Komsije za nestala lica je kazao i da Zakon o nestalim licima uređuje rad Komisije i drugih relevatnih aktera, dok su za beneficije koje mogu da ostvare porodice nestalih lica regulisane Zakon o Statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK, civilnih žrtava, i njihovih porodica, kao i Zakonom o penzijama.
„Apsurdno je to što su članovi porodica primorani da izaberu penziju ili podršku porodicama nestalih lica. Uputili smo Ministarstvu finansija zahtev kako bi se ova dva zakona izmjenila i dopunila, kako bi se u njima našli i zahtijevi članova porodica nestalih“, zaključio je Hoti.
Tokom ove godine Komisija Vlade Kosova za nestala lica pokrenula je i četiri medijske kampanje i obezbijedila besplatan poziv na telefonski broj na koji mogu da se jave svi oni koji imaju bilo kakve informacije o nestalim licima.
Na Kosovu se još uvek traga za 1.617 lica nestalih tokom ratnih sukoba.
izvor:KiM