Ove godine oko 20 odsto policajaca nije na vreme prijavilo imovinu Agenciji za spriječavanje korupcije. Procjenjeno je da ovo neispunjavanje zakonske obaveze utiče na transparentnost i borbu protiv korupcije. U Kosovskom institutu za pravosuđe kažu da iako su u takvim slučajevima predviđene kazne do 5 godina zatvora, sudovi uglavnom izriču minimalne kazne.
Od svih institucija, Kosovska policija prednjači po broju službenika koji nisu prijavili imovinu za 2024. godinu. Prema podacima Agencije za spriječavanje korupcije, oko 20 odsto policajaca nije ispunilo ovu zakonsku obavezu.
U Kosovskom institutu za pravosuđe (IKD) kažu da svako prekoračenje rokova u ovom važnom procesu za transparentnost i borbu protiv korupcije stvara prostor za sumnje.
„Postoji i druga mogućnost da se nakon novčane kazne predoči izjava o imovini, što nije opravdanje u slučaju da niste bili u mogućnosti da je predočite u zakonskom roku, onda mi u dodatnom roku pada da postoji osnovane sumnje da može doći do prikrivanja imovine ili drugih namjena, koje su onda inače osnov za istragu od strane tužilaštva u zemlji, da bi se na kraju videlo da li je postojala namjera na strani deklaranta da sakrije bogatstvo ili da ne prijavi njegov deo“, rekao je Lavdim Makshana, viši istraživač u IKD.
Direktor Agencije za spriječavanje korupcije Il Buleškaj rekao je o mjerama koje će uslijediti za funkcionere koji ne prijave imovinu.
„Naša ideja je da od slijedeće nedelje imamo konačan spisak i krenemo sa izricanjem novčanih kazni, sa odlukama o izricanju novčanih kazni, gde će svako od ovih koji ovu obavezu ne ispuni u roku prihvatiti kaznu od 30 odsto njihove plate“, rekao je Buleškaj.
Rok za prijavu imovine bio je 31. mart. Za kasno prijavljivanje imovine Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona prvobitno predviđa kaznu do 500 evra. U slučaju da se obaveza ne izvrši ni nakon drugog roka od 15 dana, predmeti se vode uz krivične prijave Tužilaštvu, dok sud može izreći kaznu zatvora do 5 godina.
Međutim, u IKD-u su izrazili upozorenje na minimalne kazne koje se izriču u ovakvim slučajevima.
„Onog trenutka kada neki predmet ode u tužilaštvo, a potom i u sud i bude kažnjen kao prekršaj, a ne kao krivično dijelo protiv korupcije, to je zabrinjavajuće, jer vidijeli smo, već imamo ministre, zamjenike ministara, poslanike osuđene za davanje lažnih izjava ili neprijavljivanje imovine i kazne su bile 500, 600, 200 evra”, rekao je Makshana. „Za krivično dijelo korupcije ove minimalne kazne su uznemirujuće u odnosu na ono što bi trebalo izreći u ovim slučajevima“
KOHA je pitala Policiju ko su službenici koji nisu prijavili imovinu i iz kog razloga, ali nisu dobili odgovor.
Pored policije, veliki broj službenika koji nisu prijavili imovinu imaju i Uprava carina i Poreska uprava prenosi koha.net.