Lideri Zapadnog Balkana su na samitu Berlinskog procesa 14. oktobra potpisali novi akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište, kao sastavni dio Plana rasta Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan, piše RSE.
Potpisan je i novi sporazum o mobilnosti, koji uključuje pristup visokom obrazovanju.
U Deklaraciji usvojenoj na kraju samita regionalna saradnja proglašena je zajedničkim prioritetom, te „ponovo potvrđena posvećenost daljem unaprijeđenju regionalne saradnje i integracije unutar Berlinskog procesa“.
„Nastavljamo da tražimo konkretne načine za unaprijeđenje dobrosusjedskih odnosa u bliskoj razmjeni zapadnobalkanske šestorke u okviru sastanaka visokih diplomata, koje omogućava Vlada Savezne Republike Njemačke“, navedeno je, uz ostalo, u Deklaraciji.
Kako je prethodno, najavljujući potpisivanje, rekao domaćin samita, njemački kancelar Olaf Šolc, potpisani novi akcioni plan i sporazum o mobilnosti će „olakšati život ljudima“.
Potpise na novi Akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište za period od 2025. do 2028. godine stavili su premijeri Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije, te predsedavajuća Veća Ministara Bosne i Hercegovine.
Države članice EU već su 11. oktobra odobrile reformske agende za zemlje Zapadnog Balkana, kako bi one dobile pravo za prijem finansijskih sredstava iz evropskog Plana rasta za region.
Jedino Bosna i Hercegovina nije dobila zeleno svjetlo jer je Sarajevo u septembru poslalo Briselu nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK, pa reformska agenda nije ni razmatrana na nivou država EU.
Na sastanku koledža Evropske komisije (EK), koji će biti održan 16. oktobra, očekuje se da ova institucija i formalno usvoji reformske agende za države Zapadnog Balkana.
Za EU pristupanje država Zapadnog Balkana je geopolitički prioritet, naglasio je komesar za proširenje Oliver Varhelji za vrijeme samita u Berlinu 14. oktobra.
„Sa svim našim instrumentima radimo na ubrzanju procesa kako bismo ga ostvarili u bliskoj budućnosti“, napisao je Varhelji na mreži X.
„Poruke iz Berlina su bile vrlo jasne: mnogo je postignuto za ljude u regionu, ali je došlo vrijeme da EU integracija Zapadnog Balkana postane stvarnost“, napisao je na mreži X specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga zapadnobalkanska pitanja Miroslav Lajčak.
Šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen na mreži X je navela da na 10. godišnjicu Berlinskog procesa treba „gledati napred, prema budućnosti u kojoj su svih šest zapadnobalkanskih partnera deo naše Unije“.
EU nije primila novu članicu otkako je učlanjena Hrvatska 2013. godine. Međutim, zvaničnici EU su rekli da rat u Ukrajini i drugi geopolitički problemi ističu važnost strateškog partnerstva između EU i Balkana.
Šolc pozvao na novu dinamiku u odnosima Kosova i Srbije
Domaćin skupa, nemački kancelar Olaf Šolc, naglasio je takođe da će EU biti kompletna samo sa Zapadnim Balkanom kao dijelom.
Berlinski proces je, kazao je, „najbolji instrument ne samo za regionalnu saradnju, već i za ubrzanje evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana“.
Šolc je pozvao Beograd i Prištinu da se aktivnije angažuju na normalizaciji uzajamnih odnosa, obećavši da će lično sarađivati sa obije strane, „kako bi osigurao da iskoriste ovu priliku“.
Cilj sastanaka sa liderima Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, koji se održavaju svake godine od 2014, je postepeno približavanje Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije Evropskoj uniji.
Zvanično kandidat za članstvo u EU nije jedino Kosovo, čiji je premijer Aljbin Kurti na samitu 14. oktobra u Berlinu rekao kako je „krajnje vreme da Kosovo dobije status zvaničnog kandidata“.
Kurti objavio da će Kosovo dozvoliti građanima BiH ulazak sa ličnom kartom
U govoru na samitu kosovski premijer objavio je jednostranu odluku da će Kosovo od 1. januara 2025. dozvoliti građanima Bosne i Hercegovine (BIH) ulazak sa ličnom kartom.
„Tokom jedne decenije, postignut je značajan napredak u Berlinskom procesu, ali je potrebno više akcija. Paradoks je nastao u januaru ove godine kada su građani Kosova dobili bezvizni režim za putovanje u EU, ali i dalje nisu imali slobodu kretanja za Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Kurti u Berlinu.
Novi Akcioni plan za jedinstveno regionalno tržište, koji je potpisan u Berlinu 14. oktobra se nadograđuje na rezultate prethodnog Akcionog plana od 2021. do 2024. godine, usvojenog na Samitu Berlinskog procesa 2020. u Sofiji.
Njime su ostvareni konkretni rezultati za građane Zapadnog Balkana, poput Sporazuma o smanjenju cena usluga rominga na Zapadnom Balkanu, Deklaracije o romingu između EU i Zapadnog Balkana, otvaranja zelenih koridora tokom pandemije korona virusa, kao i potpisivanje 17 sporazuma, odnosno deklaracija, radi olakšavanja kretanja građana, studenata i stručnjaka u regionu.
Šta je Berlinski proces?
Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje Zapadnog Balkana i Evropske unije i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrijednosti.
Osnovan je 2014. godine na inicijativu bivše njemačke kancelarke, Angele Merkel.
Služi kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije, a fokus je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, sa oko 18 miliona ljudi.
Cilj je da lideri Zapadnog Balkana sarađuju u razvoju infrastrukture, smanjenju nezaposlenosti, povećanju konkurentnosti privrede, međusobnom pomirenju, obrazovanju, ekologiji.
U okviru Berlinskog procesa potpisani su sporazumi o uzajamnom priznavanju ličnih dokumenata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.
Takođe, dogovorena je saradnja u oblasti trgovine, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.
Samiti Berlinskog procesa održavaju se jednom godišnje, a poslednji je održan u novembru 2022. u Berlinu. Svi učesnici sa Zapadnog Balkana potpisali su na samitu istovetne sporazume i obavezali se na njihovu ratifikaciju, prenosi Radio slobodna Evropa.