U opštinama sa srpskom većinom na Kosovu povećana je potražnja za kosovskim pasošem, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Interesovanje je posebno izraženo u opštinama na severu zemlje.
U periodu od 1. januara 2023. do 30. jula 2023. godine, broj zahtijeva za kosovski pasoš povećan je za 97 odsto u Leposaviću u odnosu na isti period 2022. Više od 50 odsto više interesovanja zabeleženo je u Sjevernoj Mitrovici i Zubinom Potoku. .
U srpskim sredinama raste interesovanje za kosovski pasoš
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova kažu da je u poslednjih nekoliko mjeseci povećan broj zahtijeva za kosovski pasoš u opštinama sa srpskom većinom. U periodu od 1. januara do 30. jula ovo povećanje je bilo izraženije u Leposaviću, Sjeverna Mitrovica, kao i u Zubinom Potoku.
Zašto je interesovanje poraslo?
Neki pripadnici srpske zajednice na Kosovu, koje je intervjuisala ekipa Radija Slobodna Evropa (REL), kažu da su zainteresovani da im se obezbijede pasoši kako bi od 1. januara slijedeće godine mogli slobodno da se kreću u zemljama EU. koji se nalaze u šengenskom prostoru.
Jedan od razloga za tako nešto je, kažu, i to što su isključeni iz bezviznog režima Srbije, pa ne mogu i neće moći da putuju u zemlje šengenskog prostora sa pasošima koje izdaje Srbija.
Tako Jelena iz Gračanice, većinsko srpsko naseljene opštine u blizini Prištine, kaže da će ove nedelje ići po pasoš Kosova kako bi mogla slobodno da putuje u zemlje šengenskog prostora.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa, ova dvadesetpetogodišnjakinja kaže da će joj to biti prvi pasoš.
„Nije mi to trebalo do sada, kada nisam mogla da putujem bez vize i nisam imala živaca da čekam u redu ispred ambasada“, kaže ona.
U aprilu ove godine, Evropski parlament je odobrio viznu liberalizaciju za Kosovo i time je povećana vrijednost kosovskog pasoša za neke pripadnike srpske zajednice.
Među njima je i Vlada iz Gračanice. On kaže da je kosovski pasoš dobio prije dvadesetak dana i dodaje da je već planirao put u Portugal sredinom januara sledeće godine.
Čak ni Srbi sa sjevera „nemaju ništa protiv” kosovskog pasoša
Mirjana iz Sjeverne Mitrovice, jedne od četiri opštine sa srpskom većinom na sjeveru Kosova, nema kosovski pasoš, ali dodaje da razmišlja da ga dobije.
„Iskreno govoreći, ako ovo (pasoš Kosova) omogućava i olakšava putovanje, zašto ne? Svi znamo sa čim se suočavaju građani Kosova kada su u pitanju putovanja, ti građani koji imaju pasoše Koordinacione uprave“, kaže Mirjana.
Srbi sa Kosova imaju pravo na pasoš Srbije, koji je 2009. godine dobio viznu liberalizaciju. Međutim, na zahtijev EU bilo je potrebno formiranje Koordinacione uprave za izdavanje pasoša za one sa adresom na Kosovu.
Za takve pasoše ne važi bezvizni režim, pa Srbi sa Kosova sa srpskim pasošem ne mogu da putuju u šengenski prostor bez vize.
Takođe, u aprilu ove godine, EK je naglasila da se vizna liberalizacija odobrena za Kosovo odnosi samo na nosioce kosovskih pasoša, a ne i na one građane koji posjeduju pasoše Koordinacione uprave koja radi u okviru MUP-a Srbije.
Iz tog razloga Aleksandra iz Sjeverne Mitrovice planira da dobije kosovski pasoš, kako bi mogla slobodno da putuje od 1. januara 2024. godine.
„Mislim da bi to trebalo da uradim što je prije moguće“, kaže ona.
S druge strane, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ranije da se radi na pronalaženju riješenja za one pripadnike srpske zajednice koji ne žele da dobiju kosovski pasoš.
Imamo rok do 1. januara da riješimo taj problem i vjerujem da ćemo taj problem riješiti“, rekao je Vučić.
Kosovo ne priznaje pasoše Koordinacione uprave Srbije jer ih smatra izdatim od “paralelnih nelegalnih institucija”.
Kampanja Vlade Kosova u srpskim sredinama
Vlada Kosova je početkom oktobra pokrenula kampanju za liberalizaciju viznog režima u okviru koje se građani informišu koliko dugo mogu da borave u zemljama šengenskog prostora, koja im je dokumentacija potrebna, kakve su poslijedice ako krše pravila, i Slično.
Takva kampanja održana je i u Gračanici 24. oktobra, dok bi do sredine novembra trebalo da bude održana i u drugim opštinama sa srpskom većinom, uključujući i one na sjeveru Kosova.
Međutim, Kancelarija poverenika za jezike, koja dijeluje u okviru Kabineta premijera, upozorila je da se tokom ove kampanje mora poštovati puna dvojezičnost.
Pored albanskog, na Kosovu je u službenoj upotrebi i srpski jezik. Kancelarija Poverenika saopštila je da je tokom informativne kampanje za liberalizaciju viza u Gračanici postavljen bilbord sa opštim informacijama samo na albanskom jeziku.
Gezim Dushi, zvaničnik za medije u Vladi Kosova, rekao je da se kampanja sprovodi na cijeloj teritoriji Kosova i da se flajeri dijele na srpskom i engleskom jeziku. Nije precizirano zašto informacije na bilbordu nisu ispisane na oba službena jezika.
Duši je ocijenio da su ljudi uglavnom informisani o pravilima bezviznog režima.
„Ono što smo primetili među građanima je da postoji veliko interesovanje za putovanja po Evropi. Žele da dobiju više informacija, kako ne bi bilo prepreka ili zaustavljanja tokom putovanja“, rekao je on.
Put Kosova ka liberalizaciji viznog režima
Srbija, Crna Gora i Sjeverna Makedonija su bez viza od decembra 2009. godine, a Albanija i Bosna i Hercegovina prešle su na takozvanu šengensku belu listu u decembru 2010. godine.
Proces liberalizacije sa Kosovom je najduže trajao u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Evropska komisija je 2018. zaključila da je Kosovo ispunilo sve uslove za liberalizaciju viznog režima, ali su neke zemlje članice EU blokirale proces.
Konačno, Evropski parlament je 18. aprila 2022. godine usvojio odluku o liberalizaciji viza za Kosovo, čime su okončane sve relevantne procedure odlučivanja. U skladu sa usaglašenim tekstom odluke, građani Kosova će od 1. januara 2024. moći slobodno da putuju u zemlje šengenskog prostora.